Эгамизнинг номини улуғлайман! Худойимизнинг буюклигига ҳамдлар ўқинг!
Азизим Исроил семириб, ўжар бўлди. У семириб, шишиб кетди, охири бўкиб қолди. Ўзини яратган Худодан юз ўгириб, Ўз нажот Қоясини хор қилди.
Эгам барҳаётдир! Суянган Қоямга олқишлар бўлсин! Нажотим қояси — Худойим юксалсин!
Эгам суянган қоямдир, менинг қалъам, қутқарувчимдир. Ҳа, Худодир менинг қоям, Унда паноҳ топаман. Удир менинг қалқоним, қудратли нажоткорим, қўрғоним.
Худога шодлик ила ҳайқиринг, Эй ер юзидаги инсонлар!
У Менга айтади: «Сен Отамсан! Худойимсан, нажотим қояси Сенсан.»
Эй замин аҳли, Эгамизга шодлик ила ҳайқиринг,