Сени севаман, эй Эгам, менинг қудратим.
Сен менинг паноҳимсан. Қўйилган тузоқдан мени қутқаргин.
Жуда эгилиб, букчайиб қолдим, Кун бўйи ғамгин юраман.
Худога, суянган Қоямга айтаман: “Нега мени унутиб қўйдинг Сен?! Не учун ғамга ботиб юрмоғим керак Душманларим сиқуви сабабидан?!”
Энди эса бизни рад қилиб, шарманда қилдинг, Лашкарларимизни бошлаб бормаяпсан.